Brazilian MD Drauzio Varella starts AIDS prevention in Brazil's largest prison, Carandiru, in São Paulo, where the population is nearly double its 4,000 maximum. Doc learns from experience and mainly stories the tragic stories of hideous crimes which landed scum there and passionate dramas adding otherwise decent people. Just when he believes to leave the prisoners happy with a soccer tournament, a silly clothing line argument kick-starts a politically opportune revolt repression.

Film “Carandiru” govori o Drauciju Vareli, doktoru koji dolazili u ozloglašeni zatvor kako bi sproveo testove za HIV među zatvorenicima. Kranđiru je u vreme kada je doktor Varela boravio u njemu bio daleko van svojih kapaciteta. Ovaj zatvor je tada umesto 2000 zatvorenika, koliko je bilo predviđeno, imao čak oko 8000 “rezidenta”. Iako se prilično namučio, doktor je uspeo da se sprijatelji sa mnogima od njih, kao i da čuje njihove životne priče. Varela je pokušavao među zatvorenicima da podigne svest o zaštiti prilikom seksualnih odnosa i prevenciji od HIV virusa. Priča je poprilično ujednačena sve do momenta kada opisuje istorijske događaje iz 1992. godine, poznate pod nazivom “Karanđiru masakr”.

Ono što je ovde posebno interesantno jeste to što je film sniman u stvarnom zatvoru Karanđiru, u vreme kada je on bio ispražnjen, a neposredno posle snimanja je i srušen. Zahvaljujući autentičnosti prostora u kojem je rađeno, ovo ostvarenje ima jednu posebnu, pomalo mučnu atmosferu. Tome dodatno doprinosi i činjenica da su neki od glumaca nekada i sami bili zatvorenici.

Fokus ovog naslova je na osuđenicima, njihovim životima pre zatvora i svakodnevnoj borbi za opstanak unutar njega. Svi zatvorenici koje upoznajemo u filmu imaju zanimljive nadimke: Lady Di, Jezekilj (starozavetni prorok), Too Bad (šteta), No Way, Highness (visočanstvo), Dagger (bodež)….

Psihološki momenat je veoma izražen, a sama činjenica da nam se iskreno dopadnu neki od osuđenih ubica, narko dilera i silovatelja predstavlja svojevrsni paradoks. Upoznajemo se sa životnim okolnostima, propuštenim šansama i pogrešnim izborima likova koji su uspeli da nekada nepravdeno i nezasluženo spadnu na najniže lestvice društva. Babenko je pokušao na dosta surov, a na momente i tragikomičan način, da podigne svest o tome u kakvim nehumanim uslovima rade zatvori u Brazilu.

Glumačka ekipa je toliko dobra i ujednačena da se teško može neko iz nje izdvojiti. Ako bismo morali nekoga da izdvojimo to bi sigurno bio Rodrigo Santoro (Rodrigo Santoro), koji je izvanredan kao travestit “Lady Di”. Treba istaći i Milhema Kortaza (Milhem Cortaz) koji glumi Degera, Ajltona Grasa (Ailton Graça) koji portreiše Highness i Miltona Gonsalvesa (Milton Gonçalves) koji je izuzetno memorabilan kao Čiko.